Јавно комунално предузеће Комрад

ЈКП Комрад је основано 28.02.1956. године.

Главна делатност предузећа је одржавање јавне хигијене и зеленила.

Организована комунална делатност у Врању отпочела је после завршетка Другог светског рата када је формирана служба за чишћење и одржавање улица и путева, купатила и градског зеленила и радила је до 1956. године. Народни Одбор Општине Врање је решењем бр. 4309 од 28.02.1956. године основао Комунално предузеће Врање.
Комунално предузеће је основано ради обављања комуналне делатности тј. вршење послова и услуга у вези са функционисањем и одржавањем водовода и канализације, градских саобраћајница, улица, путева, купатила, чистоће и градског зеленила, молерско-фарбарских радова, ковачких и коларских услуга.

Одлуком Народног Одбора 1957. године одвајају се делатности водовода и канализације формирањем новог предузећа.
Доношењем Закона о удруженом раду 1976. године формирана је комунална радна организација «Комрад» Врање са три ООУР-а: комунална хигијена, комунална изградња и пијаца.

КРО је функционисала до 1990. године када је решењем СО Врање донета одлука о организовању јавног комуналног предузећа.

Данас ЈКП „Комрад“ представља успешно предузеће под чијом ингеренцијом је изношење и депоновање смећа на депонији „Метерис“, градска чистоћа, градско зеленило, димничарска служба, погребна служба, пијаца и служба за хватање паса луталица, радионица за одржавање возног парка као и радна јединица у Врањској Бањи.

У овим службама ради 243 радника и оне се одликују добром организацијом, ефикасношћу, одговорношћу, дисциплином.

Одржавање хигијене града, заштита и очување животне средине су апсолутни приоритет ЈКП „Комрад“.

Брига о градском зеленилу

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Напомена: текст је латинични због великог броја латинских назива које садржи.

Prikaz stanja zelenila u Vranju

Prema odluci o zelenim površinama, javne zelene površine na području grada Vranja poverene su na upravljanje (podizanje, održavanje, rekonstrukciju i zaštitu) JKP „Komrad“ Vranje – RJ „GRADSKO ZELENILO“. Održavanje, uređivanje i zaštita javnih zelenih površina se sprovodi po planu i programu koji se svake godine usvaja na sednici Skup[tine grada Vranja. Ukupna površina koju RJ „GRADSKO ZELENILO“ (JKP „Komrad“) Vranje je 132 145 m². Najzastupljenije vrste su:

a) Visoki lišćari (70%) – Javor (Acer sp.), Jasen (Fraxinus sp.), Platan (Platanus sp.), Divlji kesten (Aesculus hyppocastanum), Katalpa (Catalpa bignioides), Breza (Betula sp.), Lipa (Tilia sp.), Vrba (Salix sp)…

b) Visoki četinari 20 % – Bor (Pinus sp.), Hameciparis (Chamaeciparis sp.), Cedrus (Cedrus sp.), Kupresus (Cupresus sp.), Smrča ( Picea sp.)…

c) Ukrasno šiblje (9 %), Spirea (Spirea sp.), Vajgela (Waigela florida), Forziija (Forsythia europaea), Mahonija (Mahonia aquifolium), Beberis(Berberis vulgars), Kotoneaster (Cotoneaster vulgaris), Pirokanta (Pirocantha coccinaea), Cidonija (cydonia japonica)…

d) Polegli četinari (1 %) – (Juniperus horisontalis).

e) Cvetne površine oko 700 m² čine sezonsko i višegodišnje cveće: Tagetes, Ageratum, Salvija, Cinia, Celosia, Kalendula, Aster, Rudbeckija…

Ove prostore je od davnina naseljavao narod koji je dao svoj doprinos kulturi i hortikulturi potonjih generacija, donoseći nove i oplemenjujući postojeće vrste drveća i žbunja, vinove loze, voćaka, povrtarskih, ratarskih vrsta i lekovitog bilja.

Nekada su trase uličnih drvoreda obilovale dudovima i lipama. Višestuka namena ovih drvoreda ogleda se u tome što je dud davao dovoljnu količinu lišća – osnovne hrane za svilene bube, od njega su se pravile bačve i burad, dok je plod (dudinje) korišćen za ishranu ali i za spravljanje rakije „dudovače“. Stanovnici Vranja i drugih naseljenih mesta na teritoriji grada su svoje bašte, vrtove i površine ispred kuća ozelenjivali sami shodno svojim mogućnostima.

Parkovi

Jedina veća parkovska površina je Gradski park. Osim njega mali park u prvoj mesnoj zajednici i park ispred Učiteljskog fakulteta i gimnazije „Bora Stankovića“. Ukupna površina ovih parkova je 36 200 m². Vrste koje su najzastupljenije:

Lipa (Talia sp.), Jasen (Fraxinus excelsior, Fraxinus ornus), Javor (Acer negundo,Acer dasycarpum,Acer pseudoplatanus,Acer platanoides), Divlji kesten (Aesculus hippocastanum), Bor (Pinus nigra), Breza (Betula alba), Vrba (Salix babylonica), Topola (Populus trentula), Katalpa (Catalpa bignonioides), Koprivić (Celtis austarlis), Cedrus (Cedrus deodara, Cedrus atlantika), Tuja (Thuja globosa, Thuja orientalis), Cidonija (Cydonia japonica), Berberis (Berberis vulgaris), Šimšir (Buxus sempervirens), Vajgela (Waigela florida), Spirea (Spirea sp.), Pirokanta (Pyrocantha coccinea), Ligustrum (Lonicera nitida), Horizontalni juniperus (Juniperus horisontalis).

Trgovi

Vranje ima 4 trga: Trg 7. septembra, Trg Bratsva i Jedinstva, Trg Republike, Trg ispred pošte i Trg Staniše Stošića. Ukupna površina trgova je 16 564 m². Vrste koje preovlađuju:

Lipa (Talia sp.), Jasen (Fraxinus excelsior, Fraxinus ornus, Frxinus excelsior f. globosa), Javor(Acer negundo,Acer dasycarpum,Acer pseudoplatanus), Cedrus (Cedrus deodara), Omorika (picea omorica), Breza (Betula alba f. pendula,Betula alba) Dafina (Elaeagnus angustitolia), Magnolija (Magnolia liliflora), Cidonija (Cydonia japonica), Mahonija (Mahonia aquifolium), Tamariks (Tamarix tetrandra), Berberis (Berberis vulgaris), Ligustrum (Ligustrum ovalifolium), Spirea (Spirea sp.), Horizentalni juniperus (Juniperus horisontalis)…

Drvored

Drvored u naseljenom mestu predstavlja najzastupljeniju vrstu javnih zelenih površina. Ima oko 1800 stabala u uličnim drvoredima koji su uglavnom mešovitog tipa a preovlađuju sledeće vrste drveća:

Javor (Acer negunndo,Acer dasycarpum), Jasen (Fraxinus excelsior), Platan (Platanus orientalis), Katalpa (Catalpa bignonioides), Sofora (Sophora japonica), Breza (Betula alba), Lipa (Talia sp.).

Veći broj ulica karakterišu degradirani drvoredi i veliko šarenilo biljnih vrsta. Prema postojećem stanju potrebno je zameniti oko 20 % stabala i popuniti i proširiti još toliko. Glavni problemi u vezi stanja uličnih drvoreda obuhvata i zdravstveno stanje biljnog materijala, površinsko korenje koje izdiže korenje, vazdušne instalacije koje prožimaju krošnje i dr. Zapaženo je takođe da građani bespravno seku i neprimereno sade.

Zelenilo pored saobraćajnica

Ono obuhvata sledeće lokacije: ul. Bulevar Avnoja, ul. Partizanski Put, ul.Pariske Komune, ul. Radnička. Površina koju obuhvata zelenilo pored saobraćajnica je 8 990 m². Preovlađajuće vrste su:

Forzicija (Forsythia europaea), Ruža (Rosa sp.), Kotoneaster (Cotoneaster damery), Tuja (Thuja sp.), Mahonija (Mahonia aquifolium), Beberis (Berberis vulgaris), Pirokanta (Pyracantha coccinea), Hibiskus (Hibiskus syriacus), Spirea (Spirea sp.), Dafina (Elaeagnus angustifolia), Tamareks (Tamarix tetrandra).

Pri izboru vrsta je vođeno računa da sem dekorativnih sredstava vrste budu prilagođene uslovima sredine i uličnim profilima. Zelenilo pored saobraćajnica sadrži i travjake koji se redovno kose i održavaju oformljeno je tako da svojim šarolikim sadržajem razbija monotoniju i stvara prijatan utisak za učesnike u saobraćaju.

Zelenilo u stambenim blokovima

Blokovsko zelenilo ima glavnu karakteristiku da je dostupno za sve stanovnike stambenog bloka i da svojim sadržajem oplemenjuje urbana naselja. Njega čine travnjaci, žive ograde, visoki lišćari i četinari, ukrasno šiblje. Kombinacijom ovih elemenata postiže se dekorativni, sanitarni, zaštitni, mikroklimatski efekat u urbanim naseljima. U nekim stambenim blokovima su prisutni i dečji sadržaji – igračke za decu (klackalice, ljuljaške, penjalice i td.). Zelenilo u stambenim naseljima obuhvata naselje „Češalj“, „Ledena stena“, „Karingtonka“i naselje „Viktor Bubanj“. Ukupna površina ove vrste zelenila je 40 500 m². Preovlađujuće vrste su:

Javor ( Acer negunndo,Acer dasycarpum ), Jasen (Fraxinus excelsior), Katalpa (Catalpa bignonioides), Dafina (Elaeagnus angustifolia), Breza (Betula alba), Divlji kesten (Aesculus hippocastanum), Bagrem (Robina pseudoakacia), Ukrasna šljiva (Prunus pissardii), Pucalina (Colutea arborescens), Magnolija (Magnolia liliiflora), Vrba (salix babylinica), Hameciparis (Chamaecyparis lawsoniana), Kotoneaster (Cotoneaster vulgaris), Pirokanta (Pyracantha coccinea), Ligustrum (Ligustrum ovalifolium), Ruža (Rosa sp.).

Stanari stambenih blokova kojima je bitno i pričinjava im zadovoljstvo da oplemenjuju svoj životni prostor daju doprinos i učešće uređujući žardinjere ispred samih ulaza u svoje zgrade.

Sportski centar

Ove površine su namenjene sportsko – rekreativnim aktivnostima, ali u jednom svom delu obogacene decijim sadrzajem (tobogan, klackalice, ljuljaske, vozic, raketica,). Osim toga sadrži terene za tenis, odbojku,mali fudbal, kosarka, fudbalski stadion, kao i zgrada sportske hale. Povrsina je 40.000 m2. Preovladjujuce vrste su: Topola (Populus alba) , Brest (Ulmus sp.), Jasen (Fraxinus sp.), Bor (Pinus nigra), Katalpa (Catalpa bignonioides), Smrca (Picea punges), Lipa (Tilia sp.), Divlji Kesten (Aesculus hippocastanum), Vrba (Salix babylonica), Ukrasna Sljiva (Prunus pissardii) , Cidonija (Cydonia japonica), Polegli Juniperus (Juniperus horisontalis). Sam prostor je cesto narušavan lomljenjem i unistavanjem sadnog materijala i decijeg sadržaja, zbog čega se stalno čine dodatni napori u njegovom odrzavanju.

Ostale zelene povrsine (škole i ustanove)

U Vranju ima 6 osnovnih škola i 6 srednjih skola. Zelene površine u ovim školama obuhvataju oko 75.000 m2. Preovladjujuce vrste su: Platan (Platanus orientalis), Javor ( Acer negunndo, Acer dasycarpum), Breza (Betula alba), Tuja (Thuja sp.), Jasen (Fraxinus excelsior, Fraxinus ornus), Topola (Populus alba,Populus tremula), Brest ( Ulmus sp.), Lipa (Tilia sp.), Sofora (Sofora japonica), Vrba (Salix babylonica), Smrca (Picea pungens), Juniperus (Juniperus sp.), Ligustrum (Ligustrum ovalifolium), itd. Ove površine održavaju same škole ili po pozivu i ponudama RJ Zelenilo.

Zelenilo u ustanovama u Vranju (fabrički krugovi, medicinski centar, vrtici, privatne firme, preduzeća ) obuhvata povrsinu od oko 30.000 m2. Preovlađujuće vrste su: Bor (Pinus nigra) , Smrca (Picea pungens) , Platan (Platanus orientalis), Tisa (Taxus baccata), Breza (Betula alba), Javor (Acer negundo, Acer dasycarpum,Acer pseudoplatanus, Acer platanoides) Jasen (Fraxinus excelsior, Fraxinus ornus), Ligustrum (Ligustrum), Spirea (Spirea sp.), Forzicija (Forsythia europaea), Pirokanta (Pyrochanta coccinea), Kotoneaster (Cotoneaster vulgaris), Ruze (Rosa sp.), Cidonije (Cydonia japonika), Cedrus (Cedrus deodara, Cedrus atlantica), Polegli Juniperus (Juniperus horisontalis), itd.

U školama i u ustanovama jedan deo prostora pripada i travnjacima.

Osim ovih površina koje smo prethodno navodili veliki deo zelenih površina pripada okucnićama privatnih kuća koje uredjuju sami vlasnici. Ranije je vladala velika šarenolikost u uredjenju okucnića, da bi zadnjih godina ljudi poceli da sve vise paznje posvecuju estetskom momentu u uredjenju istih.

Procena uticaja

Kao pokazatelj ekološko – biološke efektivnosti sistema zelenih površina na teritoriji Vranja moze se koristiti nivo ozelenjenosti grada, koji iznosi 20%. Ova vrednost pokazuje da situacija nije zadovoljavajuca, jer nije ni blizu preporucene prosecne vrednosti nivoa ozelenjenosti gradova Srbije, koja iznosi 30%. U velikim evropskim gradovima je postignuto 7 do15 m2 po stanovniku, a u nasim 3-5 m2 po stanovniku. U Vranju je 1.5 m2 po stanovniku.

Mere za poboljšanje zelenih površina

Mere koje ’e JKP „Komrad“ uz pomoc grada sprovoditi su stalno povecavanje kvadrature zelenih površina (povećati je najmanje jos 4 puta). Zelenilo bi obuhvatalo tranjake, cvetne površine, lišcare, cetinare, ukrasno šiblje i ostale pratece sadrzaje kao elemente uredjenja. Potrebno je i proširiti broj ulica sa drvoredima (vrsta koja se predlaze: Platan (Platanus orientalis ) – razlog je sto se mogu najbolje obradjivati zbog uzanih trotoara u Vranju). Uredjenje gradske reke je takodje problem zbog kanalizacione mreze koja je ukljucena u gradsku reku.

Izgled zelenih površina u naselju tj. jednog naselja je odraz vodjenja dugotrajne komunalne politike, ali i aktivnosti u okviru svih naseljenih mesta pojedinačno. Stanje javnih zelenih povrsina prestavlja rezultat celokupnog sistema mera, od planiranja i obezbedjivanja potrebnih sredstava do angazovanja nadleznih organa i organizacija i opšte kulture stanovnistva. Kao osnovna ogranicenja u poboljšanju funkcionalnosti zelenih povšina javljaju se prostorni faktori, namena zemljišta i spora reakcija nadleznih na stalno rastuce potrebe za angazovanjem u ovoj oblasti.

Paralelno je potrebno osmisliti i sprovesti niz aktivnosti na edukaciji stanovništva o potrebi, funkcijama i koristima zelenih površina uz postepeno uvodjenje i adekvatnu primenu inspekcijskih i kaznenih mera koje su u nadleznosti organa lokalne uprave.